Kao veoma mlad čovek sa 22 godine,tačnije 1974.godine  počinje da se bavi privatnim preduzetništvom ,otvara SZR“MAN“ koja se bavila  proizvodnjom  rezervnih delova za privredni program u drumskom i teretnom saobraćaju,a takodje i rezervne delove za gradjeviske mašine.

SZR“MAN“ je bila lider u snabdevanju rezervnih delova na prostorima bivše SFRJ.

Kako su zahtevi tržIšta prevazišli kapacitet samostalne zanatske radnje, ista prerasta u fabriku za proizvodnju rezervnih delova, a samostalna zanatska radnja, 1992.godine prerasta u preduzeće „MANCOOP“ Beograd.

Osnivač i vlasnik preduzeća „MANCOOP“ D.O.O. Beograd je Ilija Dević.

“MANCOOP” se bavio proizvodnjom rezervnih delova za privredni program,tačnije delova menjača,diferencijala i kardanskih vratila,a uz to od 1992.godine trgovinom rezervnih delova motora,kočione tehnike i pneumatike za koje je bio zastupnik više renomiranih Nemačkih,Poljskih,i dr. kompanija na tržištu Srbije i Crne Gore.

Ideja da kupi preduzeće ATP”Vojvodina”,logičan je sled dotadašnjeg poslovanja,pa je počeo pregovore sa kompanijom  “EvoBus” oko zastupstva njihovih brendova “SETRA” I “MERCEDES” i takodje oko sklapanja ugovora za  ovlašćeni servis  oba brenda.

ATP”Vojvodina”

Kapital kompanije  ATP "Vojvodina" iz Novog Sada  je, iz sopstvenih sredstava, kupio na javnom nadmetanju u Agenciji za privatizaciju  27.07.2004 godine.

Na aukciji je bilo šest konkurenata.Interesantno je da su medju njima bili i oni koji upravljaju prljavim novcem,zbog čega su kasnije procesuirani.

Dević je izlicitirao  cenu od 290.000.000 dinara,do tada je to bilo najskuplje plaćeno saobraćajno preduzeće u privatizaciji.

Zatekao je posustalu firmu koja je imala 100 autobusa,35 je bilo u kvaru,posao se obavljao sa 65 autobusa.Dugovanje ATP”Vojvodina” je bilo oko 1.000.000 Eura,za gorivo,rezervne delove,servis za reparaciju autobusa.

Svoje obaveze prema Agenciji ispunjavao je savesno i blagovremeno,uposlio novih 200 radnika, tako da je preduzeće brojalo oko 500 zaposlenih, u kompaniju  doveo nove autobuse, proširio delatnost i povećao kvalitet usluga potrošača.

U prvih mesec dana kupio je novih 14 autobusa SETRA i MERCEDES,podigao vozni park, kako je zamislio rezervnim delovima svoje matične firme “MANCOOP”,reparirao  27 autobusa i za još godinu dana kupio 16 autobusa, tačno trideset novih autobusa SETRA I MERCEDES.

ATP”Vojvodina” je tada brojala oko 110 autobusa,sa polovinom autobusa je pokrivao linije u domaćem saobraćaju,a sa drugom polovinom autobusa  slobodne voznje(turizam) i medjunarodne linije.

U prvih godinu dana je izvršio investiciono ulaganje od 1.000.000 Eura i ispunio svoju obavezu iz ugovora sa Agencijom za privatizaciju.

Ilija Dević je bio vlasnik 82% preduzeća  ATP”Vojvodina”.

Investicija  ATP ”Vojvodina”

Kompanija EVOBUS(SETRA I MERCEDES)  je Iliji Deviću ponudila  ugovor o prodaji i sevisu autobusa marke “SETRA” I “MERCEDES” .To je zahtevalo izgradnju novog i modernog servisa za autobuse po svim njihovim svetskim standardima.

ATP”Vojvodina” nije imala ništa od imovine što se moglo založiti kod poslovnih banaka,tako da je Ilija Dević za kompletnu investiciju u ATP”Vojvodina”  garantovao imovinom svojih matičnih preduzeća “MANCOOP” D.O.O. I “MANCOOP AGRAR” D.O.O. I svojom ličnom imovinom,obzirom da je ATP”Vojvodina” od kapitala imala trošne objekte,stare autobuse I linije koje su koncesija te se ne mogu založiti kod poslovnih banaka.

Investirao  je u servis “EvoBus” koji je bio planiran kao najbolji servis u jugoistočnoj Evropi sa odgovarajućom logistikom. 

To nije bilo lako ostvariti!

Čak je morao slati i radnike na doškolovannje i specijalizacije,tačno 27 radnika je obučeno prema najvišim standardima “EvoBus” iz Ulmu,obuke su se obavljale u školskom centru u Ulmu,svakih mesec dana,Ilija Dević je  sve to isfinansirao I ostvario. 

ATP Vojvodina u prve dve godine pod  vlasništvom I rukovodstvom Ilije Devića  ostvarila je odlične poslovne rezultate ,dakle znatno veće od onog što je zatečeno. Radnici su bili dobro stimulisani i posao je tekao odlično.

Godišnja dobit u 2003.godini je iznosila 2,3 miliona Evra.

Godišnja dobit u 2004.godini je iznosila 5,6 miliona Evra.

Godišnja dobit u 2005.godini je iznosila 8,9 miliona Evra.

Godišnja dobit u 2006.godini je iznosila 10 miliona Evra.

O izgradnji autobuske stanice u Novom Sadu Ilija Dević nije ni razmišljao.

Znao  je da Grad Novi Sad ima problem sa starom autobuskom stanicom i da traži rešenje.

Suština tog problema je bila što autobuska stanica mora biti na nekom mestu koje je u Gradu, a da ipak nije u centru  Grada,kako bi se na takav način rasteretio saobraćaj iz centra Grada I povelo računa o ekologiji. Sa druge strane Autobuska stanica je trebala imati rešen prilaz iz svih smerova,a da pritom ne opterećuje gradski  saobraćaj.

Za autobusku stanicu u Novom Sadu je bio potreban plac  površine 30.000 m2. Lokacija na kojoj se nalazila ATP Vojvodina je po svim karakterstikama i položaju odgovarala za novu  autobusku stanicu,sa kompletnim auto centrom.

Ilija Dević je uputio pismo o namerama Gradu Novom Sadu. Uskoro nakon upućenog pisma o namerama Gradu  Novom Sadu, na čelu sa tadašnjom gradonačelnicom Majom Gojković, odgovor je stigao i ponuda je prihvaćena.

Usledli su kratki pregovori na zahetv Grada Novog Sada da se uradi celovita studija o izvodljivosti tog projekta. Izrada studije trajala je relativno dugo i sačinio ju je  Saobračajni fakulteta iz Beograda. Grad je tražio da ATP”Vojvodina” finansira izradu studije . Isto je ATP”Vojvodina” I platila.

Kada je i to bilo uradjeno, Grad je zahtevao da se izmeni urbanistički plan, te da se o tome izjasni Skupština grada. Skuština grada je  izglasala  izmenu urbanističkog plana, gde je predvidjeno da se nova autobuska stanica u Novom Sadu gradi upravo na parceli ATP Vojvodine. 

U toku pregovora, razgovora, pismene prepiske,niko I nikada nije spomenuo da će postojati dve autobuske stanice za medjumesni I medjunarodni saobraćaj. Da je to bilo tako nikada ne bih Ilija Dević ušao u tu investiciju. ATP"Vojvodina",radnici i Ilija Dević su sasvim dobro radili,zaradjivali i živeli od prevoza,a trebalo je još bolje od servisa.

 Autobuska stanica je bila rešenje problema Grada Novog Sada, a ne ATP Vojvodine. 

Naravno san svakog biznismena pa i Ilije Devića je bio da širi biznis, da upošljava ljude, pa je tako ideja o Novoj  autobuskoj stanici za njega bila izazov .

Kada su promenji urbanistički uslovi čekalo se objavljivanje te odluke u službenom glasniku, nakon toga čekao se rok od 30 dana u kojem su svi mogli da ospore tu odluku o izmeni urbanističkog plana. Niko i nikad nije pokrenuo nikakav postupak da se ta odluka stavi van snage. 

Po proteku svega dana 08.05.2006.godine potpisan je ugovor izmedju ATP ”Vojvodina” i Grada Novog Sada.

Autobuska stanica u Novom Sadu je  bila veliki poslovni, ali pre svega finasijski izazov. Trebalo je obezbediti kredite. ATP Vojvidina nije imala čime da garantuje za kredite. Celokupna imovina ATP Vojvodine vredela je pre dolaska Ilije Devića  2 do 3 miliona evra. 

Za sve obaveze  ATP”Vojvodina” Ilija Dević  je  garantovao svojim matičnim preduzećem “MANCOOP” D.O.O ,  “MANCOOP AGRAR” i svojom ličnom imovinom, što je jedinstven primer u procesu domaće privatizacije. 

Specijalno “Credit Agricole banka” je iskontrilisala svu dokumentaciju, a posebno je kontrolisana prepiska sa Gradom Novim Sadom i ugovor oko izgradnje autobuske stanice. Na kraju se “Credit Agricole “ banka  sama obraćali nadležnim organima Grada Novog Sada. 

Nakon svih tih provera “Credit Agricole” banka je dala kredit ATP”Vojvodina”.

ILIJA DEVIĆ na čelu ATP”Vojvodina” je ispunio sve tačke ugovora sa svoje strane,medjutim Grad Novi Sad nije ispunio svoje tačke ugovora, nikada nije premestio medjugradski i medjunarodni saobračaj na novu autobusku stanicu u Novom Sadu. O svemu ovome je obavestio gradonačelnicu Novog Sada dopisom  ZAHTEV ZA IZVRŠENJE OBAVEZA IZ UGOVORA BR. II-020-2/2006-770 OD 08.05.2006.GODINE